
ТАМО ГДЕ ПРОШЛОСТ ЖИВИ, МЛАДИ ЧУВАЈУ БУДУЋНОСТ – ШКОЛА АРХИТЕКТУРЕ У ВЕЛИКОЈ ХОЧИ
Пројекат је финансиран из буџета Републике Србије- Министарства културе
Протекле седмице је по трећи пут одржана Школа архитектуре у Великој Хочи, у којој су учествовали студенти, заједно са својим професорима са Факултета техничких наука из Косовске Митровице, као и архитекте и предавачи. Школу архитектуре организује Удружење „Бисер Метохије“ из Велике Хоче, а током седмодневног боравка учесници су имали прилику да се упознају са богатим архитектонским и културно историјским наслеђем овог краја. Првог дана студенти су посетили Ораховац, где су се упознали са традиционалном архитектуром ораховачког краја. Том приликом обишли су некадашњи конак са виницом, који је припадао манастиру Пећкој патријаршији, Попову кућу свештеника Григорија Баљошевића, као и Цркву Успења Пресвете Богородице. Други дан био је посвећен обиласку Призрена и упознавању са његовом сакралном архитектуром. Студенти су посетили темеље манастира Светих Архангела, цркву Богородице Љевишке, Призренску богословију и Саборну цркву Светог Ђорђа. Такође, упознали су се са архитектуром и специфичностима старог призренског насеља Поткаљаја. Трећег дана учесници школе посетили су Пећку патријаршију, поводом прославе славе Светог Арсенија Сремца. Том приликом упознали су се са архитектуром и историјом овог значајног духовног и културног средишта српског народа. Посетили су и капелу посвећену Светом Николи на пећком гробљу, која је срушена и оскрнављена.
Након посете Пећкој патријаршији, студенти су обишли и манастир Високе Дечане, где су имали прилику да се ближе упознају са архитектуром, историјом и духовним значајем ове светиње. Преостале дане седмодневног програма студенти су посветили Великој Хочи, где су наставили рад на истраживању и валоризацији традиционалне архитектуре овог места. Рад је обухватао снимање и документовање објеката, њихових архитектонских карактеристика и постојећег стања. Посебну пажњу посветили су Нашпалић кули, као и обради снимка постојећег стања објеката. Током читаве недеље са студентима су радили и своја знања и искуства преносили архитекте и предавачи Небојша Глишић и Милош Гашић.
Овакви пројекти имају велики значај за истраживање, документовање и очување нашег богатог архитектонског наслеђа. Кроз непосредан рад на терену студенти не само да стичу нова знања и практична искуства већ доприносе и стварању документације која може бити од великог значаја за будућу заштиту и обнову традиционалних објеката. Циљ Удружења „Бисер Метохије“ јесте да Школа архитектуре настави са радом и да постане традиционална манифестација која ће се одржавати сваке године, окупљајући студенте, професоре и
стручњаке посвећене истраживању и очувању архитектонског наслеђа Метохије. Реализација овог пројекта не би била могућа без подршке Министарства културе, које је препознало његов значај, одобрило пројекат и финансијски подржало његову реализацију.
Млада студенткиња треће године, Нина Нешић о свом седмодневном искуству каже следеће: ,,Заиста могу да кажем да сам пресрећна што сам имала прилику да будем део Треће школе архитектуре у Великој Хочи. Ово је једно од оних искустава за која знам да ће ми заувек остати у сећању. Очекивала сам лепо и корисно искуство, али мислим да нисам ни
слутила колико ће ме све ово заправо дотаћи. Што се саме школе тиче, посебно ми се допало то што смо имали прилику да учимо на један другачији начин – кроз разговоре, предавања и обиласке, да упознамо не само архитектуру већ и људе, традицију и начин живота овог краја. Много ми је значило што смо имали прилику да учимо од архитекте Небојше Глишића, који је на мене оставио заиста велики утисак. Посебно ценим његову посвећеност очувању традиционалне архитектуре и културног наслеђа, као и жељу да сачува аутентични дух Метохије, њену историју, традицију и све оно што овај простор чини посебним. Мислим да је веома важно што се труди да нам, као будућим архитектама, приближи вредност свега тога и покаже да наш посао није само да стварамо нешто ново, већ и да препознамо оно што већ имамо, да то разумемо, чувамо и пренесемо будућим генерацијама. Заиста је драгоцено када имате прилику да учите од некога ко у архитектури види много више од самих објеката. Поред свега што смо научили, мислим да је највећа вредност ове школе управо у људима које смо упознали и искуствима која смо заједно стекли. Када је реч о местима која смо посетили, заиста ми је тешко да издвојим само једно. Обишли смо Велику Хочу, Грачаницу, Ораховац, Призрен, Дечане, Пећку патријаршију и још много дивних места. Свако од њих носи своју причу и неку посебну лепоту. Можда су на мене најјачи утисак оставили Дечани, али не бих могла да кажем да је било које друго место мање посебно. Сваки обилазак ме је на неки начин дотакао и на свако од тих места волела бих поново да се вратим. Мислим да је посебно важно то што нисмо само обилазили знаменитости, фотографисали их и настављали даље, већ смо имали прилику да чујемо различите приче, упознамо људе и макар накратко осетимо живот у тим местима. Управо због тога ми је ово искуство упознавања Метохије толико значило. А када је реч о Великој Хочи, она ће ми посебно остати у срцу због наших домаћина. Њихова топлина, гостопримство и начин на који су нас прихватили учинили су да се осећамо као код куће, као међу својима. Много ће ми недостајати сви ти заједнички тренуци, вечере, разговори и дружења. Мислим да човек тек када оде постане свестан колико му је нешто заправо значило. И, наравно, када је реч о томе да ли бих поново учествовала следеће године, мој одговор је апсолутно – да! Волеla бих да поново будем део ове школе, да се вратим у Велику Хочу, поново видим људе које смо упознали и проведем тамо још више времена. Чак бих волела да једног дана имам прилику да останем и мало дуже, јер мислим да постоји још толико тога што можемо да
упознамо, научимо и доживимо. И на крају, желела бих да се захвалим свима који су ми омогућили да будем део ове приче – организацији Бисер Метохије, нашем Факултету техничких наука, професорима и асистентима, а посебно свим људима који су нас тако срдачно угостили, поделили са нама своје приче и приближили нам историју, културу и традицију Метохије. Из Велике Хоче не носим само нова знања и лепе успомене, већ и осећај захвалности што сам имала прилику да упознам један такав крај и људе који су га учинили још посебнијим. Сигурна сам да је ово једно од оних искустава којима ћу се радо враћати, и у мислима и, надам се, поново у стварности.
Посебан допринос покретању и организацији Школе архитектуре дао је др Милан Петровић (председник удружења ,,Бисер Метохије’’) из Велике Хоче, који се у слободно време бави
истраживањем и очувањем архитектонског и културно-историјског наслеђа овог краја. Идеја о оснивању Школе архитектуре потекла је управо од њега.
„Из године у годину дешавају се права мала чуда. Интересовање за Школу архитектуре све је веће, а студенти су и ове године показали изузетно знање, посвећеност и жељу за усавршавањем. Веома сам срећан што смо за тако кратко време успели да обавимо толико посла. Ово није крај, већ наставак једне лепе и важме приче. Радујемо се наредној Школи архитектуре и захваљујем свима који су учествовали, уложили труд и допринели њеној реализацији“, истакао је Петровић.
Он је изразио и наду да ће студенти током наредних месеци наставити да обрађују прикупљени материјал, развијају започете пројекте и посвећено раде на њима током текуће и наредне године, како би резултати њиховог рада добили своју пуну вредност и били сачувани за будуће генерације. А за све оне који још увек размишљају да ли да посете Велику Хочу, одговор је јасан – дођите и упознајте место које се не заборавља. Хоча не чека да је заборавимо, већ она заслужује да је откривамо, чувамо и преносимо будућим генерацијама. Њена најсветлија будућност тек долази!

EN



